/ Umro sam u petak

КОМЕНТАРИ ЧИТАЛАЦА НА РОМАН Умро сам у петак

Читам Вашу књигу и баш уживам... Књига Умро сам у петак, а пуна живота. Док је читам осећам као да сам учипована на неке више енергетске вибрације. Свака част!

Завршила сам књигу...Имам кнедлу у грлу, буквално. Кад се слегне мало можда ћу умети нешто више да кажем...Сјајно! Хвала

Књига је дивна, занимљива, заокупљује, мало дирљива, поучна. Дубока прича о људској души. Мени је отворила милион питања, суочавања и препознавања, дилема...О размишљању ван оквира да и не помињем. На неке ствари после читања Ваше књиге сигурно нећу гледати исто, рецимо на Добош торту.на метафоре живота. Имала сам висока очекивања и књига јесте за сваку препоруку. Хвала Вам. Немојте нас оставити предуго да чекамо следећу.

Драго ми је што сам прочитао ову дивну књигу. Нисам се надао да ће ме оволико одушевити и распламсати још већом љубављу према Христу, човјеку, творевини

Радујем се твојим успјесима које пратим онолико колико умијем. Промоција ти је била величанствена!Уздрмала је успавани Београд. Прочитао сам твоју поезију. Носи у себи изненађење...

Али немам речи за роман. Овако нешто до сада нисам читао, мало је рећи, одушевљен сам. Велико хвала!

Драги Ненаде, прочитала сам књигу! Мој наклон до пода драги човече!
Нисам знала ни који стил писања, ни шта да очекујем, а добила сам једно савршено штиво које ме је изразито дојмило. Отплакала сам ти књигу... Захвална сам теби што кроз људима блиске теме отвараш много дубља питања о нама и свим насим релацијама почевши од Створитеља па до смрти...
Настави да пишеш..
Велики поздрав!

Честитке за роман! Сјајне критике!

Докле више ово подизање из мртвих, професоре? Свака част и искрено хвала!

Књигу сам прочитао од корице до корице, препоручио бих је сваком, али буквално сваком, јер након ње човек схвати много, заиста много о животу и о себи.

Овој књизи ће заувек бити место у мом атељеу уз највеће Светиње Руске земље, јер сам у роману диживео исто што и код руских Светиња. Захвалност!

Драги професоре, пре два дана сам завршила Вашу књигу. Морам признати да сам занемарила савет да сваког дана читам по једно поглавље и прочитала сам је за тај један дан. Морам да Вам кажем да, иако смо сви од Вашег пера очекивали стварно јако пуно, нисмо били примпремљени на овакву књигу. Уздрмала ме је на толико нивоа, таман онолико колико има и прича у причи Ваше књиге, И чинило ми се на почетку да час читам Павића, час Пекића, час Андрића, Црњанског...а када сам дошла до дела о Добош-торти, знала сам да читам Ненада Гугла, вероватно најзначајније име на овим просторима у области културе и просвете, које ће тек створити своја најбоља дела. Не знам, толико тога имам да кажем о књизи, поготово ме је импресионирала потресна прича о Гаћиновићу и Кишу, с једне стране, с друге стране , појам човека који је свој највећи и једни непријатељ и на крају, суочавања са најхладнокрвнијим убицом данашњице - тумором, који како видимо, а и како дубоко верујем, треба у најгорем случају посматрати као опомену живота на небригу о себи и својим потенцијалима. Толико је тога круцијалног у овом роману за данашње поимање човека , и зато мислим да је неопходна литература за свакога ко се бори са собом, а то смо у неку руку сви ми. Морам признати и да је мени пуно помогла. Читала сам је тачно у тренутку када сам се осећала да неким људима немам снаге да опростим и погодите, опростила сам, што ме је наравно одмах подсетило на насу сврху на овом свету, наша права али и обавезе које носимо према себи и другима, као и да су љубазнист и захвалност примарни темељи чврсте куће живота. Хтела бих још само и да кажем да, иако би се на неки начин ова књига, због тих снажних и директних сугестија модерном човеку може погресно сврстати на неку полицу поп-психологије, од стране мање креативних бића, не толико вичних учитавању, она то свакако није , јер нам поред "једнократног лека" који нас натера да погледамо кроз прозор на улицу попут једног од ликова из Ваше књиге и промрмљамо "Ах, диван дан, уживај у њему", даје и несагледиво богатство у виду историјског , метафизичког и духовног блага. Заиста мислим да ћу је памтити цео живот и са великим нестрпљењем чекам и друга остварења. Препоручила сам је многим људима,
Пуно срдачних и најискренијих поздрава
Хвала Вам.

Ненад Гугл је вечерас доказао да је могуће дупке напунити велику салу СКЦ-а на промоцији свог првог романа "Умро сам у петак" (чак и у ноћи вечитог дербија). Ово би требало да буде вест на насловницама сутра ујутру, јер СКЦ не памти овако посећено вече посвећено писаној речи. Све на једном месту - и љубав, и добро, и смисао, и њено височанство књига.

Умро сам у петак, промоција романа Ненад Гугл, професора књижевности у Трећој београдског гимназији. Једна од најпосећенијих књижевних промоција на којој сам икада био.

Ево већ месец дана како имам у својим рукама књигу Ненада Гугла, а ја никако да скупим снагу да је прочитам. У питању је роман под називом Умро сам у петак. И јутрос врло рано око 5 сати пробудим се са сазнањем да морам да почнем. Вероватно ће се неко запитати зашто ми је требало толико времена? Многи су разлози. То је као кад вам дете први пут учествује на школској приредби, а ви се плашите да не погреши да не заборави текст песмице или се збуни. Ево сад сам завршила и могу да кажем џаба сам стрепела. Овде не би нашао замерку ни његов строги и увек објективни отац Радмило да је среће да је поживео и прочитао мада знам да бди над свима нама и још увек нас учи животу иако није физички са нама. Зато свима препоручујем да прочитају ово поучно штиво јер ће свакога променити таман колико треба. Иако се ради о младом писцу кад се чита има се утисак да је у питању неко са богатим и дугим животним искуством.То су духови његових умних предака .Свака част Ненаде и да знаш да си ме расплакао!

Ти си човек људи... колико сам туђих искустава, прича и обичних узречица препознала у твом роману...

Ненаде, хвала ти што си овакво дело изнедрио и подарио људима.
Књига је ремек-дело